Moć društvenih mreža, prvi deo

Možda ste već čuli za događaj o kome ovih dana bruji čitav svet, grupa klinaca sa Redita uspela je da nadmudri iskusne trgovce sa Vol strita i uzdrma čitavo berzansko poslovanje. Neću preterati ako kažem da drušvene mreže koje su odigrale centralnu ulogu u ovom događaju nikada nisu imale moć i uticaj kakav imaju danas.

Nije tajna da hedž fondovi zarađuju milijarde dolara trgujući na berzi. Njihovi vlasnici i menadžeri, neki od najbogatijih i najplaćenijih ljudi na svetu, često su na meti kritika javnosti zbog načina poslovanja samih fondova koje neretko zalazi i u sivu zonu. Minimalna suma za ulazak u neki hedž fond često iznosi i nekoliko miliona dolara, tako da su njihovi klijenti isključivo bogati pojedinci i kompanije. U pitanju je tip investicionih fondova koji uz veće rizike i agresivnije ulaganje obezbeđuju i veće prinose. Kako bi to postigli, koriste neke tehnike koje drugim ulagačima nisu dozvoljene. Jedna od omiljenih tehnika za postizanje visokog ROI (povratka investicije) u hedž fondovima je takozvano šortovanje (shorting, short selling).

Šta znači šortovati akcije neke kompanije? Za razliku od klasičnog ulaganja u akcije neke kompanije gde se nadate da će njihova cena porasti i da ćete tako zaraditi, kod šortovanja se radi suprotno, zaradjuje se na akcijama kompanije čija vrednost pada. To funkcioniše tako što se pozajme akcije neke kompanije čiji se pad očekuje, od nekoga ko planira da ih zadrži duži vremenski period, i spreman je da ih ustupi na određeni period uz određenu proviziju. Onaj ko šortuje akcije, prodaje ih neposredno nakon kupovine, ali uz obavezu da ih vrati u unapred dogovorenom roku. Nakon očekivanog pada akcija, one se kupuju po nižoj ceni i vraćaju onome od koga su pozajmljene, a zarađuje se na razlici između kupovne i prodajne cene. Iako visoko rizična, ova tehnika često može biti vrlo isplativa. Jedan od razloga zbog kojih su hedž fondovi toliko omraženi leži upravo u činjenici da nakon što šortuju neku kompaniju, oni čine sve što je dozvoljeno (ili možda nije, ali je teško dokazivo) da vrednost te kompanije obore ne bi li što više zaradili. Za vreme svetske finansijske krize 2008. godine, Australija, Kanada i još neke zemlje u Evropi su zabranile šortovanje, ali u Americi je dozvoljeno.

Početkom godine, hedž fondovi sa Vol strita krenuli su masovno da šortuju akcije kompanije Gejm Stop (Game Stop), lanca prodavnica video igrica i opreme. U pitanju je biznis koji dosta loše stoji u poslednje vreme, zbog razvoja elektronske trgovine, striming servisa i sve manje potrebe za video igricama na fizičkim nosačima. Naravno, pandemija korona virusa im je dodatno otežala situaciju, tako da je dalji pad vrednosti kompanije bio sasvim očekivan.

Kada je šortovanje akcija Gejm Stopa doseglo ogromne razmere, korisnici društvene mreže Redit iz grupe WallStreetBets, njih nekoliko miliona, odlučilo je da se organizuje i pokuša da pobedi trgovce sa Vol strita na njihovom terenu, u njihovoj igri. Prvobitni cilj je bio da kupovinom akcija pokrenu potražnju i podignu cenu iznad one po kojoj su hedž fondovi kupovali. Treba naglasiti da su u pitanju korisnici koji raspolažu malim sumama novca, i da cilj nije bio zarada, već da se dobro zabave i nauče pameti velike fondove. Celu priču je dodatno podgrejao i Ilon Mask, izvršni direktor kompanije Tesla, pruživši podršku ovoj grupi preko Tvitera. Naime, sam Ilon je veliki protivnik šortovanja i zalaže se za njegovu zabranu, a kompanija koju vodi više puta je bila meta šortera iz hedž fondova. Stvar je vrlo brzo poprimila neverovatne razmere, deonice Gejm Stopa su zbog povećane potražnje počele da rastu neverovatnom brzinom, mnogi trgovci su se priključili kupovini, a to su, paradoksalno učinili i sami hedž fondovi koji su ih do juče šortovali, ne bi li na taj način bar malo smanjili gubitke. Deonice koje su početkom 2021. godine vredele manje od 20 dolara u jednom trenutku su premašile vrednost od čak 400 dolara po jedinici, da bi se nakon toga spustile na oko 325. Trgovina deonicama Gejm Stopa u jednom momentu je dosegla čak 140% ukupnog broja deonica. Možda zvuči čudno, ali to je moguće jer su deonice koje se šortuju zapravo pozajmljene, i moguće ih je prodati više puta. Slična stvar desila se i sa akcijama kompanije AMC (lanac bioskopa) i još nekima.

Robinhud, popularna platforma za trgovinu na berzi u jednom momentu je popustila pod pritiskom i obustavila trgovinu akcijama pomenutih kompanija, što je izazvalo ogroman revolt korisnika koji su počeli da prelaze na konkurentske platforme i ostavljaju slabe ocene za Robinhud aplikaciju na Google Play i Apple App prodavnicama. Nikako ne treba zaboraviti da je uticaj hedž fondova ogroman, dovode se u vezu sa mnogim tehnološkim kompanijama, pa tako i sa pomenutim Robinhudom. Stoga ne čudi što niko od velikih igrača ne želi da im se zamera. Pritisak je na neki način izvršen i na Gugl koji je obrisao gomilu loših komentara na račun Robinhud aplikacije na Plej prodavnici, ali i na Fejsbuk, koji je odmah obrisao neke grupe koje su služile za dogovaranje o trgovini pomenutim deonicama, pravdajući to kršenjem njihove politike privatnosti. Takođe, u medijima se mogu čuti razne optužbe na račun ove akcije, optužuju ih za urušavanje finansijskog sistema i kršenje pravila igre, a neretko se mogu pročitati i tekstovi u kojima se savetuje korisnicima Redita da svoje deonice prodaju i ostvare dobru zaradu, što bi posledično dovelo do pada cene deonica i smanjenja gubitaka hedž fondova.

U međuvremenu, korisnici r/WallStreetBets grupe ostaju pri stavu da za sad zadrže akcije, pošto im zarada nije ni bila plan, ali ako nešto ipak zarade, većina njih je saglasna da novac pokloni u humanitarne svrhe. Oni, sada još znatno brojniji, uz pomoć tvitova Ilona Maska nastavljaju sa akcijama, i pokušavaju da po sličnom principu pomere neke druge granice. Pošlo im je za rukom da kriptovaluti Dogecoin koja je nastala kao šala višestruko podignu vrednost ili kako oni kažu, lansiraju je na Mesec. Dobro, to čak ni Ilon ne može još uvek, ali ova kriptovaluta je za svega nekoliko sati postala jedna od 10 najvrednijih, a po broju pominjanja na Tviteru prestigla je i Bitcoin. Sada je dogovor da pokušaju isto i sa cenom srebra na svetskom tržištu.

Prema nekim procenama, gubici hedž fondova u ovom trenutku iznose oko 70 milijardi dolara, a celokupna Njujorška berza zabeležila je predhodnih dana značajan pad. Da li je gomila malih riba udružena u pokušaju da proguta veliku zaista i uspela u toj nameri, pokazaće vreme, pošto ovo nikako nije kraj cele priče, već samo njene prve runde. Mnogi postavljaju pitanje i kako će pomenuti događaji uticati na celokupno berzansko tržište koje je u ovoj situaciji pokazalo koliko je zapravo krhko i ranjivo. Da li je možda došlo vreme za neke velike promene ili će se ubrzo sve vratiti na staro? Dok sa nestrpljenjem čekamo razrešenje ovog svojevrsnog eksperimenta, slobodno možemo reći da kao tihi pobednici iz cele situacije zapravo izlaze društvene mreže. One su još jednom pokazale kako je njihova snaga u današnje vreme neprocenjiva, potrebno je samo napraviti adekvatan plan i dobro se organizovati.