Kako integrisati digital u Vaš biznis?

“Zanemariti digital u biznisu je isto što i hodati ulicom gledajući u telefon – pre ili kasnije naići ćete na otvoren šaht.”

Pametni telefon je pomerio fokus sa reči “telefon” na reč “pametni”. Opšteprihvaćeni standard gledanja u telefon 100 puta dnevno ustoličio je internet kao globalnu pijacu informacija. Telefon koristimo mnogo više za druge stvari nego za telefoniranje. Ko ne veruje neka uporedi aktivno vreme svog telefona sa minutima razgovora i sve će mu biti jasno.

Jednostavno treba prihvatiti da će svaka aktivnost koju obavite na netu, bilo za kompom ili na telefonu – negde biti zabeležena. Na primer kad se vozite telefon beleži kretanje. Kad ste u mestu telefon beleži da se NE krećete. Bez ulaska u teorije zavere, jedno je sigurno: mogućnost prikupljanja informacija je zbog pametnih telefona višestruko porasla, iz prostog razloga što je internet postao dostupniji (u džepu umesto za radnim stolom) pa smo na mreži mnogo češće.

Gde ste Vi u toj priči?

Prikupljanje podataka i njihovo integrisanje u biznis odluke nije rezervisano samo za globalno velike igrače.

Na kraju krajeva, svi oni su nekada počeli od običnog vebsajta.

Gugl je tehnički gledano – vebsajt, Fejsbuk takođe.

Dakle njihov inicijalni model glasi:

Ponudićemo posetiocima našeg sajta nešto besplatno, a zauzvrat ćemo da prikupljamo podatke o njima.

Gugl Vam pruža priliku da besplatno potražite odgovor na svako pitanje koje Vam padne na pamet.

Fejsbuk Vam nudi da se družite i sa ljudima koji fizički nisu pored Vas, opet besplatno.

Da li Vaš sajt posetiocima nudi nešto besplatno?

Naravno da Vi nemate mogućnost da monetizujete prikupljene informacije na način na koji ova dva internet giganta to čine, ali čak i kada se spustite niz lestvicu uspešnih, koliko god daleko da siđete – model je isti:

Oni Vama nešto besplatno a Vi njima informacije zauzvrat.

Pogledajte domaću listu (neću nikoga poimence da promovišem): vesti, vesti, oglasi, opet vesti, filmovi, pa opet vesti, oglasi… sve besplatno!

Poenta priče je da vebsajt nije i ne treba da bude digitalna brošura.

Ako ste napravili lep vebsajt u kom ste napisali nešto o sebi i Vašim proizvodima/uslugama i potom ga ostavili na internetu da čeka posetioce to je kao da ga i nemate.

Danas svako preduzeće, bilo malo ili veliko, svaka zanatska radnja ili kafić, bukvalno svi imaju sajt.

Koliko njih zapravo ima neke vajde od toga?

Ako Vam vebsajt služi da pokažete svima kako ste IN jer imate super sajt – mogu li da probam da Vas ubedim da grešite? Vebsajt zapravo treba da učini prihod/profit/bonuse “masnijim” kad dođu novogodišnji praznici. Da li ste to upravo odmahnuli rukom?

Krenimo redom:

Vebsajt nije digitalna brošura.

Na prvi pogled vebsajt zaista izgleda kao digitalna brošura, ali postoji jedna skrivena a ogromna razlika:

Vebsajt je živa stvar!

Da bismo bolje shvatili – hajde da se vratimo na pravu, ‘ovozemaljsku’ (štapmanu) brošuru i da se pretvaramo da ona nudi podjednake mogućnosti kao i sajt:

Zamislite da ste odštampali i podelili 5.000 luksuznih flajera-brošura. Na sajmu, u Knezu, ispred fakulteta, svuda gde mislite da bi se mogla naći Vaša ciljna grupa.

Sve i da ste ih kovertirali i vrlo ciljano poslali na adrese potencijalnih kupaca, pitam Vas da li biste voleli da znate:

Koliko ljudi je zaista otvorilo brošuru?

Gde su je dobili?

Gde su bili kad su je otvorili?

Koji sadržaj ih je posebno zainteresovao?

Koliko puta su otvorili?

Jesu li nekom pokazali?

Čime se bave u životu?

Koje su starosne dobi?

Da li su Vas nakon čitanja pozvali?

Da li se razvio poslovni odnos zbog toga?

Ovo NIJE poenta – ovo je tek početak:

Zamislite sad da možete, u zavisnosti od odgovora na ova pitanja, da prilagodite brošuru da bude baš po meri onih koji je čitaju? Pisani sadržaj, slike, veličinu, format, ali i mesto, vreme, način distribucije… bukvalno sve. Pa onda brošura čitaoce pita da joj ostave kontakt jer ima još pregršt korisnih informacija (sve krojeno po meri naravno). A kad čitalac ode po hleb i novine, ili sedne da popije piće – personalizovana brošura se stvori pred njim, tu, na rafu/kafanskom stolu?

Zvuči suludo?

Da bude još luđe – prenesite te super moći na SVE brošure koje ste ikad štampali, sve bilborde i novinske oglase koje ste zakupili, svaki sekund radijske i TV pažnje koju ste papreno platili – sve ove super moći koncetrisane na jednom mestu, u Vašim rukama, u rukama Vašeg marketing tima… Koliko je to zapravo sumanuto? Interaktivne brošure, reklame i bilbordi?!?

Sad otvorite Vaš vebsajt i recite pošteno – da li ima sve ove super-moći ili je koncipiran kao obična digitalna brošura?

I ne samo sajt već celokupan online nastup Vašeg biznisa – koji % ovih mogućnosti zapravo koristite?

Onog momenta kada neko dodje na Vaš vebsajt VI i samo VI preuzimate kontrolu Vašeg budućeg druženja.

Kako je došao? Odakle? Sa kog uređaja? Kad? Koliko puta? Šta je radio? Gde je kliknuo? Šta ga zanima? Da li je povukao premium sadržaj? Možda nas je nešto pitao? Ostavio mejl i čeka od nas pismo?

Mogao bih sad da nabrajam ova pitanja do sutra, sve u želji da poentiram, ali sam svestan da tako samo naglašavam problem. Glavni problem sa online nastupom danas je što nam se nudi ogroman pul alata, taktika i trikova da ne kažem “hakova” da iskoristimo dostupne informacije.

Ovaj problem može da se zaobiđe tako što “bustujete” postove na društvenim mrežama ili unajmite nekog da Vam radi reklame ne Guglu. Ponekad ovakav pristup da rezultat.

Ponekad gepard pojuri gazelu, pa oboje protrče pored noja koji je sakrio glavu u žbun ubeđen da mu je to spasilo život. Isto važi i za Vaš nastup na internetu: toliko je faktora koji na njega utiču, da bez organizovanog pristupa Vi ponekad pogodite metu – ali ne znate zašto se to dogodilo!

Bez strukturisanog pristupa čovek se brzo izgubi među svim tim mogućnostima, a ko se izgubi – taj luta.

I onda uđe u neki voz, a meni pruži priliku da citiram mog omiljenog profesora, dr.Anđusa: “Kada uđete u pogrešan voz, svaka stanica je pogrešna.”

Da li te možda interesuje da pročitaš i probaš da odgovoriš na 100 pitanja za digital marketing menadžera? P.S.

Ako hoćete da proverite koliko je vreme provedeno u telefonskom razgovoru kraće od ukupnog vremena u kom ste koristili telefon:

1. Otvorite ‘Settings -> About phone -> Status -> Up time’ zapišite vrednost (hh:mm:ss)
2. Otvorite call aplikaciju – gore desno meni a u njemu Total Call Time. Resetujte vrednosti na 0.
3. Restartujte telefon.
4. Za 7 dana otvorite ponovo Settings -> About phone -> Status -> Up time. Izračunajte Uptime oduzimanjem vrednosti iz #1.
5. Podelite #2 sa #4

Meni je ovaj koeficijent uvek 10+, a Vama? Koji broj ste dobili!

Da li Vas možda interesuje da pročitate i kome treba poveriti digitalni marketing?