Cookie

Šta je cookie?

Prosto rečeno:

Ti posetiš neki sajt, a sajt pribeleži nešto u tvoj pretraživač, na tvom uređaju. Fajl u kom se to nešto pribeleži – to je cookie tj. kolačić. Nazvali su ga tako jer po prvobitnoj zamisli, sajt tebe “posluži” tim fajlom / kolačićem, i na taj način ti poboljša korisničko iskustvo.

Danas kad vidim “koristimo kolačiće da poboljšamo korisničko iskustvo” dođe mi da povratim, jer su u međuvremenu oni zloupotrebljeni preko svake mere.

Ali krenimo redom, u vreme kad je kolačić bio mali i dobar.

Npr posetiš neki sajt koji ima verzije na više jezika i izabereš jezik, to se pribeleži u kolačić.

Upravo na taj način funkcioniše i izbor jezika na ovom sajtu! (kad pročitaš ovaj blogpost možda će ti biti interesantan i ovaj koji objašnjava šta je remarketing – klikni i videćeš da je jezik prilagođen tvom trenutnom izboru)

Dakle svaki sledeći put kad dođeš na sajt sa istog uređaja/pretraživača, tebi je jezik unapred izabran, jer sajt pročita ono što je ranije zapisao u tvom uređaju i ne moraš da biraš svaki put.

To obično ide kroz kolačić prve strane tj 1st party cookie, i on je ok.

Skroz je ok ako se sada pitaš gde je kolačić druge strane – 2nd party cookie?

Odgovor je: ne postoji 🙂 Naime 1st party je upravo website, 2nd party je posetilac, a 3rd party je neko treći ko se “uglavio” i prisluškuje / prati komunikaciju koju imaju 1st i 2nd party.

Kolačić zbog kog se podigla frka je 3rd party cookie. Veliki igrači kao što su Apple i Google su najavili da u cilju zaštite privatnosti korisnika na internetu 3rd party cookie prestaje da funkcioniše na njihovom hardveru/softveru u najskorijoj budućnosti.

Razlog zbog kojeg sam napisao ovaj blogpost je što viđam da velike agencije u pokušaju da prodaju oglašavanje u svetu bez kolačića treće strane, stave sliku svemirskog broda u orbiti i napišu tekst tipa pripremite se za svet bez kolačića:

Što bi rekla moja baba, koja je preživela okupaciju ’41: “Scheiße scheiße mein Taube weiße”, ali ne sumnjam da u korporativnim krugovima, ovaj trik uspeva 🙁
NAPOMENA za direktore velikih kompanija: Kolačići nemaju ama baš nikakve veze sa svemirom!

Šta je kolačić treće strane?

(A.k.a. third party cookie)

Kolačić, piškotek, kako ti drago…

Najbolje da ne davim sa definicijom nego da ti dam primer na kom se vidi u čemu je problem sa ovim ozloglašenim kolačićem, koji je na listi najopasnijih slatkiša prestigao čuveni “Ganja cake”.

3rd party cookie – primer:

Kao primer 3rd party cookie tehnologije iskoristiću facebook pixel, tj principe po kojima on funkcioniše.

Recimo da ja hoću da kupim gitaru.

Odem na sajt “Perine gitare” da pogledam ponudu:

Ugasim brauzer, ne kupim gitaru.

Ali Pera, lukav kakav je oduvek bio, ima na sajtu Fejsbuk piksel – to nam govori plavi kvadratić gore desno.

Pogledaj odmah, posle ćeš zaboraviti, a važno je (na plavom kvadratiću je manji zeleni).

Fejsbuk piksel helper, tako se zove ova ekstenzija, nas obaveštava da li sajt koji trenutno gledamo ima fb piksel (i još neke detalje, da ne davim sad).

Pošto Perin sajt ima fb piksel, to znači da je njegov sajt dozvolio Fejsbuku da u 3rd party cookie mog brauzera zapiše neke podatke.

Ovo je jako bitno:

Ja gledam gitare na Perinom sajtu, a on je dozvolio Fejsbuku da, na neki način, špijunira moju posetu.

Sutra kad Pera bude hteo da se reklamira na ovoj društvenoj mreži, on će reći Fejsbuku: “Napravi mi publiku od svih ljudi koji su gledali akustične gitare na mom sajtu” (neće baš tako reći, nije lud, al razumeš poentu, kreiraće publiku na taj način).

Fejsbuk je dakle putem piksela, tj kolačića treće strane, već “obeležio” moj brauzer kao mesto odakle je neko gledao akustične gitare na Perinom sajtu.

I zato me Fejsbuk “stavlja” u opisanu publiku, ostaje samo da ja kroz taj isti brauzer posetim Fejsbuk, pa da mi Fb servira oglas baš sa ovom gitarom.

ALI…

Kada Laza, koji drži konkurentsku prodavnicu muzičkih instrumenata, dođe ne Fejsbuk i kaže mu: “Želim da napravim publiku od svih ljudi koji su zainteresovani za akustične gitare.” – Fejsbuk uzvikne: “Nema problema, znam puno ljudi koje zanimaju baš akustične gitare. Evo, Uroša, naprimer!”

Kako Fb zna? Pa lepo, rekao mu Pera, tj dozvolio mu da prisluškuje ponašanje posetilaca na svom sajtu, kroz 3rd party cookie.

Zato se i zove 3rd party: na Perin sajt (1st party) došao posetilac (2nd party) a sve to prati i beleži Fejsbuk (3rd party).

Da ne bude zabune, Google takođe intenzivno koristi 3rd party cookie za praćenje web korisnika. Samo što Google, za razliku od Fb poseduje i brauzer (Chrome) putem kojeg takođe mogu da prate ponašanje posetilaca, a da podaci nikad ne napuste zatvoreni ekosistem. Oni ovo i predlažu kao rešenje za 3rd party cookie, ali problem je što je taj zatvoreni sistem njihov (hteo sam da stavim smajlija, ali nije smešno).

A što se onda buni Apple?

Pa zato što već 30 god prave najtraženije kompove i praktično su izmislili pametni telefon, pride sami održavaju brauzer za njihove uređaje (Safari) kao i operativni sistem iOS, i onda neko treći sve to iskoristi, podmetne kukavičije jaje (3rd party cookie) i opa – sluša sve u 16!

Google se tu malo šlepa, nanjušili su Privacy temu kao popularnu pa hoće da ispadnu good guys.

Mada im, ruku na srce, treba odati priznanje za search engine, pa onda brauzer koji koristi 65% planete, kao i platformu za pametne telefone (sve one koji ne počinju sa “i”).

A Fejsbuk?

Oni imaju sajt.

To je to.

Sajt na kom okačiš slike s mora, i pametne citate.

A prišli su Eplu (koji pravi i prodaje hardver) na 30% prihoda, a Guglu na 60%!

Nije ni čudo što su ta 2 giganta rekli ne može više.

Naravno ničije namere tu nisu altruističke, ali treba da postoji balans.

Videćemo.

U svakom slučaju nadam se da ti je sad jasno kakav kurcšlus pravi 3rd party cookie.